Журнал “Голова и Шея” №2, 2022.

ВСТУПЛЕНИЕ

Уважаемые коллеги,
мы открываем страницы второго номера журнала 2022 г. Уже десять лет ученые и врачи, объединенные идеей синтетического подхода к лечению заболеваний головы и шеи, встречаются на полях своего уникального Междисциплинарного Конгресса. И этот номер приурочен к данному мероприятию. Декада – это достаточное время для доказательства состоятельности идеи и ее развития. Журнал совместно с Общероссийской Федерацией специалистов и международным научным сообществом развивает направление междисциплинарного подхода в голове и шее. Сейчас можно говорить уже о формировании большой группы врачей, которые вовлечены в это направление и формируют облик врача будущего – поливалентного специалиста с широким кругозором.

В номере представлен набор статей по различным жанрам, но с обязательным акцентом на междисциплинарность.

Мы учитываем биографические даты наших специалистов и напоминаем Вам об этом.

До новых встреч!

INTRODUCTION

Dear colleagues,
we open the pages of the second issue of the Journal in 2022. For ten years now, scientists and doctors, united by the idea of a synthetic approach to the management of head and neck diseases, have been meeting within the unique Interdisciplinary Congress. And the issue is dedicated to this event. A decade is enough time to prove the feasibility of an idea and its development. The Journal, together with the All-Russian Federation of Specialists and the international scientific community, promotes an interdisciplinary approach to the head and neck diseases.

Currently, we can already speak about the community of physicians who are involved in this area and who create the concept of a physician as a polyvalent specialist with a broad outlook.

The issue presents a set of articles on various genres, but with an obligatory emphasis on interdisciplinarity.

We take into account the biographical dates of our specialists and remind you of them.

See you soon!

Опухоли, поражающие основания черепа – результаты комплексного лечения

Д.С. Спирин, В.А. Черекаев, И.В. Решетов, И.В. Чернов, П.Л. Калинин, М.Н. Тлисова, А.Д. Донской, В.В. Назаров, Д.С. Святославов
ФГАУ НМИЦ нейрохирургии им. акад. Н.Н. Бурденко Минздрава РФ, Россия, 125047 Москва, ул. 4-я Тверская-Ямская, д. 16; ФГАОУ ВО “Первый МГМУ им. И.М. Сеченова” Минздрава России, Россия, 119991 Москва, ул. Большая Пироговская, д. 2, стр.4
Спирин Дмитрий Сергеевич – e-mail: DSpirin@nsi.ru

Цель работы. Оценка результатов хирургического лечения пациентов с плоскоклеточным раком (ПКР) синоназальной локализации, пролеченных в период с 2009 по 2019 г.

Материал и методы. Настоящее исследование представляет собой ретроспективный анализ результатов хирургического лечения 56 пациентов с ПКР основания черепа, оперированных в ФГАУ НМИЦ нейрохирургии им. акад. Н.Н. Бурденко» Минздрава РФ с 2009 по 2019 г. Анализировались следующие показатели: демографические данные, локализация и размеры опухоли, клиническая симптоматика и ее динамика в послеоперационном периоде, особенности и объем операции, гистология опухоли, развитие осложнений, рецидив или продолженный рост опухоли, характер последующего лечения.

Результаты. Радикальность оценивалась по данным компьютерной и магнитно-резонансной томографий, выполненных в раннем и позднем послеоперационном периодах. В 26 случаях выполнена расширенная биопсия опухоли, в 15 случаях опухоль удалена частично, в 12 – субтотально, а в 3 – тотально. Средняя продолжительность операции составила 130 минут (70–860 минут). В 19 случаях интракраниальный фрагмент был удален, а в 25 – нет. В 20 случаях в конце оперативного лечения потребовалась пластика твердой мозговой оболочки или лобной пазухи. За 3 месяца после операции болевой синдром практически у всех пациентов регрессировал. Динамика функций черепных нервов (ЧН) также за трехмесячный период имела положительный характер. Из 56 пациентов у 7 возникли ранние послеоперационные осложнения в различной комбинации. У 3 пациентов возник менингит, который был вылечен антибактериальной терапией. У 2 возник абсцесс в месте хирургического вмешательства – это были пациенты после краниофациальной резекции.

У 3 пациентов возникла несостоятельность послеоперационной раны, у 3 развилась назальная ликворея.

Кроме того, у 1 пациента возникло отторжение перемещенного надкостничного лоскута в отсроченном периоде. В 10 случаях потребовалось повторное хирургическое лечение в отсроченном периоде направленное на повторное удаление опухоли. У 4 пациентов проводилось удаление имеющихся метастазов. Четверым понадобилось наложение трахеостомы, а одному гастростромы. Катамнез прослежен у 50 пациентов. Средний его срок составил 60,32 месяца (от 4 до 168 месяцев). Лучевая терапия проведена 44 пациентам. В 38 случаях была проведена химиотерапия (ХТ) до проведения лучевой терапии, 13 пациентам была проведена ХТ после проведения лучевой терапии, а в 5 случаях химиолучевое лечение проводилось одновременно.

Обсуждение. Представленная работа посвящена анализу результатов комплексного лечения пациентов с ПКР основания черепа. Эти опухоли составляют более 50% от всех злокачественных новообразований синоназальной локализации. Известно, что в развитии ПКР этой локализации важную роль играют факторы промышленной среды, курение, а также в развитии ПКР имеет наличие вируса папилломы человека.

Гистологическая картина ПКР неоднородна. Иммуногистохимия эпителия имеет решающее значение для различения подтипов ПКР. Часто для этого необходимо определение p63, p40 и цитокератина. Расположение опухоли в полости носа и околоносовых пазухах обусловливает стертость клинической картины, ввиду чего диагноз ПКР не устанавливается в течение довольно долгого времени, пока опухоль не достигнет поздней стадии. Лечение ПКР требует полидисциплинарного подхода. Современные стратегии лечения обычно включают комбинацию хирургического лечения, лучевой и ХТ.

Заключение. Несмотря на внедрение новых хирургических техник, прогресс химио- и лучевой терапии плосклоклеточный рак остается актуальной проблемой и на сегодняшний день. ПКР основания черепа является полидисциплинарной проблемой. Большинство опухолей данной локализации удаляются либо открытым путем (в т.ч. краниофациальная резекция), либо с использоанием эндоскопической техники. На сегодняшний день удаление опухоли под контролем эндоскопа является эффективным методом с сопоставимыми показателями общей и безрецидивной выживаемости, однако с меньшим числом осложнений.

Tumors involving the skull base – the results of complex treatment

D.S. Spirin, V.A. Cherekaev, I.V. Reshetov, I.V. Chernov, P.L. Kalinin, M.N. Tlisova, A.D. Donskoj, V.V. Nazarov, D.S. Svyatoslavov
FSAI NMRC of Neurosurgery named after akad. N.N. Burdenko, Russia, 125047, Moscow, 4th Tverskaya-Yamskaya str., 16; FSAEI First Moscow State Medical University named after I.M. Sechenov (Sechenov University), Russia, 119991 Moscow, Bolshaya Pirogovskaya str., 2/4
Spirin Dmitry Sergeevich – e-mail: DSpirin@nsi.ru

Objective. Evaluation of the results of surgical treatment of patients with squamous cell carcinoma sinonasal localization, treated in the period from 2009 to 2019.

Material and methods. The present study represents a retrospective analysis of results of surgical treatment of 56 patients with squamous cell carcinoma of the skull base, operated in FGAU “SMRC neurosurgery them. AK.

N.N. Burdenko” of the Ministry of health of Russia from 2009 to 2019. The following indicators were analyzed: demographic data, localization and size of the tumor, clinical symptoms and its dynamics in the postoperative period, features and volume of surgery, tumor histology, development of complications, relapse or continued tumor growth, the nature of subsequent treatment.

Results. The radicality was assessed according to CT and MRI data performed in the early and late postoperative periods. In 26 cases, an extended tumor biopsy was performed, in 15 cases the tumor was partially removed, in 12 - subtotally, and in 3 – totally. The average duration of the operation was 130 minutes (70-860 minutes).

In 19 cases, the intracranial fragment was removed, and in 25 it was not. In 20 cases (Figure 6), plastic surgery of the dura mater or frontal sinus was required at the end of surgical treatment. Dynamics of pain syndrome: regressed in almost all patients for 3 months after surgery. The dynamics of cranial nerve functions also had a positive character over a three-month period. Out of 56 patients, 7 had early postoperative complications in various combinations. 3 patients had meningitis, which was cured by antibacterial therapy. 2 had an abscess of the surgical site – these were patients after CF resection. In 3 patients, there was a failure of the postoperative wound. Also, 3 developed nasal liquorrhea. In addition, the 1st patient experienced rejection of the displaced periosteal flap in the delayed period. In 10 cases, repeated surgical treatment in a delayed period aimed at repeated removal of the tumor was required. Removal of existing metastases was performed in 4 patients. Four needed a tracheostomy, and one needed gastrostroms. Catamnesis was traced in 50 patients. Its average term was 60.32 months (from 4 to 168 months). Radiation therapy was performed in 44 patients. In 38 cases, chemotherapy was performed before radiation therapy, 13 patients underwent chemotherapy after radiation therapy, and in 5 cases chemoradiotherapy was performed simultaneously.

Discussion. The presented work is devoted to the analysis of the results of complex treatment of patients with squamous cell carcinoma of the base of the skull. These tumors account for more than 50% of all malignant neoplasms of sinonasal localization. It is known that factors of the industrial environment, smoking play an important role in the development of RCC of this localization, as well as the presence of human papillomavirus (HPV) in the development of RCC. The histological picture of RCC is heterogeneous. Epithelial immunohistochemistry is crucial for distinguishing RCC subtypes. This often requires the determination of p63, p40 and cytokeratin.

The location of the tumor in the nasal cavity and paranasal sinuses causes the erasure of the clinical picture, which is why the diagnosis of RCC is not established for quite a long time and until the tumor reaches a late stage. Treatment of RCC requires a multidisciplinary approach. Modern treatment strategies usually include a combination of surgical treatment, radiation and chemotherapy.

Conclusion. Despite the introduction of new surgical techniques, the progress of chemo- and radiation therapy for squamous cell carcinoma remains an urgent problem today. The RCC of the skull base is a multidisciplinary problem. Most tumors of this localization are removed either by an open method (including craniofacial resection), or using endoscopic technique. To date, the removal of a tumor under the control of an endoscope is an effective method, with comparable indicators of overall and relapse-free survival, but with fewer complications.

Применение имплантатов из пористого никелида титана для формирования опорно-двигательной культи глазного яблока после эвисцерации

Е.Н. Терлецкая, Ю.А. Медведев, П.С. Петрук
Кузбасская областная клиническая больница им. С.В. Беляева, Кемерово, Россия; ФГБОУ ВО МГМСУ им. А.И. Евдокимова Минздрава РA, Москва, Россия; ФГАОУ ВО Первый МГМУ им. И.М. Сеченова Минздрава РA (Сеченовский университет), Москва, Россия
Петрук Павел Сергеевич – e-mail: petruk_pavel@yahoo.com

Введение. Удаление глазного яблока является радикальным хирургическим вмешательством и приводит к значительному эстетическому дефекту внешности. По сравнению с энуклеацией эвисцерация глазного яблока с применением орбитального имплантата имеет ряд преимуществ. Глазное протезирование является основным методом медикосоциальной реабилитации пациентов данной категории. Цель данного исследования состояла в изучении возможности применения имплантатов из пористого никелида титана для формирования культи глазного яблока в эксперименте in vivo.

Материал и методы. Эксперимент был выполнен на 30 животных (собаках) и включал проведение эвисцерации с последующим формированием опорно-двигательной культи глазного яблока. Формирование культи глазного яблока проводили имплантатом из пористого никелида титана марки ТН-10 путем имплантации его в склеральный мешок. Процесс врастания соединительной ткани в поры имплантата исследовали через 10 дней, 1, 3, 6, 9 месяцев и 1 год после оперативного вмешательства. По истечении указанных сроков образцы извлекали из организма и проводили микроскопическое исследование микрошлифов поверхностей извлеченных объектов и гистологическое исследование тканей, прилежащих к имплантату.

Результаты. Анализ полученных структур показал, что после имплантации уже к 10-му дню практически во всех порах наблюдали рыхлую соединительную ткань. Через 1–3 месяца соединительную ткань и ее уплотнение наблюдали во всех порах имплантата. В срок 6 месяцев – 1 год ткань в объеме пор характеризуется одинаковой плотностью по всей толщине исследуемого имплантата. Гистологическое исследование тканей глаза на 10-е сутки после имплантации никелида титана показало развитие умеренной воспалительной реакции и образование капсулы вокруг имплантата из нежно волокнистой соединительной ткани. Спустя 1 месяц после операции имплантат покрыт зрелой соединительнотканной капсулой, которая после 3 месяцев пребывания имплантата значительно уплотнялась.

Заключение. Использование имплантата из пористого никелида титана благодаря каркасным свойствам и пористой структуре обеспечивает быстрое прорастание имплантата фиброваскулярной тканью, что обеспечивает его прочную фиксацию в тканях, стабильную форму культи глазного яблока, снижает риск обнажения и отторжения имплантата.

The use of porous titanium nickelide implants for the formation of the eyeball locomotor stump after evisceration

E.N. Terletskaya, Yu.A. Medvedev, P.S. Petruk
S.V. Belyaev Kuzbass Regional Clinical Hospital, Kemerovo, Russia; A.I. Yevdokimov Moscow State University of Medicine and Dentistry, Moscow, Russia; I.M. Sechenov First Moscow State Medical University (Sechenov University), Moscow, Russia;
Pavel Sergeevich Petruk – e-mail: petruk_pavel@yahoo.com

Introduction. Removal of the eyeball is a radical surgical manipulation and leads to a significant aesthetic defect in appearance. Compared with enucleation, eye evisceration using an orbital implant has a number of advantages.

Ocular prosthetics is the main method of medical and social rehabilitation in patients of this category. The purpose of the study was to explore the possibility of using porous titanium nickelide implants to form the eyeball orbital stump in an in vivo experiment.

Material and methods. The experiment was performed on 30 animals (dogs) and included evisceration followed by the formation of the musculoskeletal eyeballorbital stump. The eyeball orbital stump formation was carried out with an implant made of porous titanium nickelide of the TN-10 brand which was inserted it into the scleral sac.

The process of connective tissue ingrowth into the implant pores was investigated 10 days, 1, 3, 6, 9 months and 1 year after surgery. After these periods, the implants were extracted from the body, microscopic examination of the microsectionsurfaces of the extracted objects and histological analysis of the implant adjacent tissues were performed.

Results. Analysis of the obtained structures showed that loose connective tissue was already observed ten days after implantation in almost all pores. After 1–-3 months, connective tissue and its compaction were observed in all the pores of the implant. In the period of 6 months – 1 year, the connective tissue in the pores along the entire thickness of the examined implants was characterized by the same density. At the 10th day after titanium nickelide implantation the eyeball tissues histological analysis showed a moderate inflammatory reaction and the formation of a capsule around the implant of loose-fibrous connective tissue. One month after the operation, the implant was covered with a mature connective tissue capsule, which was significantly compacted 3 months after implantation.

Conclusion. The use of an implant made of porous titanium nickelide, due to its frame properties and porous structure, ensures rapid fibrovascular tissue ingrowth of the implant, providing its stable fixation in surrounding tissues, stable shape of the eyeball stump, reduces the risk of exposure and implant rejection.

Изменение интеллектуально-мнестической функции у больных менингиомой головного мозга после оперативного лечения

М.Ю. Курнухина, Ю.В. Мухитова, В.Ю. Черебилло, Е.Р. Исаева
ФГБОУ ВО ПСПбГМУ им. И.П. Павлова Минздрава РФ, Санкт-Петербург, Россия
Курнухина Мария Юрьевна – e-mail: al-mary@mail.ru

Цель исследования. Проанализировать изменения интеллектуально-мнестической функции больных менингиомой головного мозга после выполненного оперативного лечения.

Материал и методы. Нами выполнено клиническое исследование 31 пациента с менингиомой головного мозга. Диагноз у исследуемых пациентов основывался на клинико-лабораторных данных, данных лучевых и инструментальных методов исследования. Анализ нарушений интеллекта и памяти проводился в дооперационном, раннем и позднем послеоперационном периодах. Возраст исследуемых больных варьировался от 37 до 65 лет, медиана составила 57 лет. В настоящем исследовании применялись тесты интеллекта: тест Амтхауэра (для лиц до 60 лет) и тест Равена; тесты памяти: тест на запоминание 10 слов и шкала памяти Векслера.

Результаты. Выявлено снижение частоты мнестических нарушений после оперативного лечения (с 96,8 до 64,5%). При исследовании обнаружено улучшение словесно-логической, слухо-речевой, зрительной и ассоциативной памяти. Через 3–6 месяцев после операции отмечено улучшение интеллектуального уровня до уровня высокого (с 32,3 до 45,2%) и выдающегося (с 16,1 до 25,8%).

Заключение. При изучении интеллектуально-мнестической функции в до- и послеоперационных периодах у больных менингиомой головного мозга было выявлено, что оперативное вмешательство приводит к регрессу интеллектуально-мнестических нарушений.

Change of intelligence and memory in patients with brain meningioma after surgical treatment

M.Yu. Kurnukhina, Yu.V. Mukhitova, V.Yu. Cherebillo, E.R. Isayeva
First Saint-Petersburg Pavlov State Medical University, Saint-Petersburg, Russia
Maria Yurievna Kurnukhina – e-mail: al-mary@mail.ru

Objective. Analysis and evaluation of change of intelligence and memory in patients with brain meningioma after surgical treatment.

Material and methods. We performed study of 31 patients with brain meningioma. The diagnosis of the studied patients was based on clinical and laboratory data, data of radiation and instrumental methods of research.

The analysis of patients` quality of life was carried out in the preoperative and early, late postoperative periods.

The patient` age ranged from 37 to 65 years; the median age was 57 year. In the present study, we used the intelligence tests- Amthauer test (for persons under 60 years), Raven test; memory tests - 10 word memorization test, Wechsler memory scale.

Results. We found regression of various mnestic disorders in the examined patients after surgery (from 96,8% to 64,5%). The study found improvement in verbal and logical, auditory, visual and associative memory. 3-6 months after surgery, the number of patients with high (from 32.3% to 45.2%) and outstanding intelligence (from 16.1% to 25.8%) increased.

Conclusion. On examination of intelligence and memory before and resection brain meningioma, it was found that surgical intervention leads to regression of intellectual and memory impairments.

Использование современных симуляционных технологий в обучении оториноларингологов

Т.Ю. Владимирова, Л.А. Барышевская, А.В. Куренков, С.С. Чаплыгин, А.К. Назарян, А.А. Бондаренко
Кафедра оториноларингологии им. акад. РАН И.Б. Солдатова ФГБОУ ВО Самарский государственный медицинский университет Минздрава РФ, Россия; Институт инновационного развития ФГБОУ ВО Самарский государственный медицинский университет Минздрава РФ, Самара, Россия
Владимирова Татьяна Юльевна – e-mail: t.yu.vladimirova@samsmu.ru

едицинское образование имеет тенденцию к преобразованию, происходящему под влиянием многих факторов, включая постоянно меняющуюся среду здравоохранения, новую роль врача, измененные общественные ожидания, быстро развивающуюся медицинскую науку и появление большого разнообразия педагогических методов, используемых при обучении. Изменения в общественных ожиданиях ставят безопасность пациентов на первый план и поднимают этические проблемы обучения студентов-медиков. Современный подход – обучение студентов при помощи симуляционных технологий, включая технологию виртуальной реальности, обеспечивает безопасную учебную среду без риска для пациентов или добровольцев.

Цель исследования. Сравнение эффективности традиционного обучения и обучения с применением виртуальных технологий.

Материал и методы. В исследовании приняли участие 220 студентов института педиатрии и института клинической медицины Самарского государственного медицинского университета. Исследование было проведено на практическом занятии по теме «Клиническая анатомия, физиология и методы исследования гортани, трахеи, бронхов» на базе кафедры оториноларингологии им. акад. РАН И.Б. Солдатова, а также в мультипрофильном аккредитационно-симуляционном центре с применением тренажера для интубации, трахеостомии, коникотомии. Для обучения на кафедре оториноларингологии использовался симулятор «Трахеостомия-VR», разработанный институтом инновационного развития СамГМУ. Все студенты в зависимости от применяемых методов обучения был распределены в три группы. В ходе практического занятия исследуемые заполняли анкеты, позволяющие оценить успешность выполнения практического навыка трахеостомии, а также степень погружения в виртуальную реальность. По результатам анкетирования было проведено сравнение между группами.

Результаты. Результаты анкетирования подтверждают улучшение выполнения практического навыка «трахеостомия» студентами всех групп. Однако у студентов третьей группы, обучающихся с применением как традиционных методов, так и виртуальных технологий, отмечался более высокий балл (1,2±0,3 балла) по сравнению со студентами первой группы, в которой применялись только традиционные методики обучения. Использование виртуальной реальности позволило обеспечить реалистичное погружение в условия операционной. Кроме того, высокие оценки погружения демонстрируют, что никаких технических проблем с отработкой практических навыков у студентов не было.

Заключение. Обучение студентов с применением виртуальной реальности дает результат не ниже по сравнению с традиционным методами обучения. Данные исследования подтверждают возможность применения симулятора «Трахеостомия-VR» во время практического занятия. Использование VR-решения, которое является инновационным и интерактивным, оказалось полезным для практического обучения студентов хирургическому вмешательству на кафедре оториноларингологии.

The use of modern simulation technologies in otorhinolaryngologist training

T.Yu. Vladimirova, L.A. Baryshevskaya, A.V. Kurenkov, S.S. Chaplygin, A.K. Nazaryan, A.A. Bondarenko
Department of Otorhinolaryngology named after Acad. I.B. Soldatov of the RAS, Samara State Medical University, Ministry of Health of the Russian Federation, Samara, Russia; Institute of Innovative Development, Samara State Medical University, Ministry of Health of the Russian Federation, Samara, Russia
Vladimirova Tatyana Yulievna – e-mail: t.yu.vladimirova@samsmu.ru

Medical education tends to be transformed by many factors, including the ever-changing health care environment, the new role of the physician, changing societal expectations, rapidly evolving medical science, and the emergence of a wide variety of pedagogical methods used in teaching. Changes in societal expectations put patient safety at the forefront and raise ethical concerns about teaching medical students. Teaching with simulation technologies, including virtual reality technologies, is a modern approach providing a safe learning environment without risk to patients or volunteers.

Purpose of the study. Comparison of the effectiveness of traditional teaching and teaching using virtual technologies.

Material and methods. The study involved 220 students of the Institute of Pediatrics and the Institute of Clinical Medicine of the Samara State Medical University. The study was carried out at a practical lesson on the topic “Clinical anatomy, physiology and research methods of the larynx, trachea, bronchi” on the basis of the Chair of Otorhinolaryngology named after Academician of the Russian Academy of Sciences I.B.Soldatov, as well as in a multi-profile accreditation and simulation center with the use of a simulator for intubation, tracheostomy, conicotomy. The simulator “Tracheostomy-VR” was developed by the Institute of Innovative Development of Samara State Medical University for training at the Chair of Otorhinolaryngology. All students were divided into three groups, based on the teaching methods that have been used. During the practical lesson they were given questionnaires to assess the development of the practical skill of tracheostomy, as well as the degree of immersion in virtual reality. Based on the responses to the questionnaire, a comparison was made between the groups.

Results. The results of the questionnaire confirm the improvement of performance of the practical skill “tracheostomy” by students of all groups. However, the students of the third group who studied using both traditional methods and virtual technologies had a higher score (1.2±0.3 points) compared to the students of the first group in which only traditional teaching methods were used. The use of virtual reality allowed for a realistic immersion in the operating room environment. In addition, high immersion scores demonstrate that the students had no technical problems with practicing the skills.

Conclusion. Teaching students using virtual reality gives results not inferior to those of the traditional teaching methods. This study confirms the possibility of using the Tracheostomy-VR simulator during a practical lesson.

The use of a VR solution that is innovative and interactive has proven to be useful for training students in surgical interventions at the Department of Otorhinolaryngology.

Метод устранения ороантрального сообщения верхнечелюстной пазухи

А.А. Долгалев, Е.М. Трубушкина, К.Р. Дотдаева, А.П. Куценко, В.А. Путь, Д.С. Святославов, М.В. Гладышев, А.А. Мураев
ФГБОУ ВО Ставропольский государственный медицинский университет Минздравв РФ, Ставрополь, Россия; ФГАОУ высшего образования Первый МГМУ им. И.М. Сеченова Минздрава РФ (Сеченовский Университет), Москва, Россия; Частное образовательное учреждение высшего образования Московский университет им. С.Ю. Витте, кафедра стоматологической реабилитации, Москва, Россия
Долгалев Александр Александрович – e-mail: dolgalev@dolgalev.pro

Представлена клиническая оценка способов закрытия перфорации и ороантрального сообщения верхнечелюстной пазухи (ВЧП) на основе применения изолирующих мембран. Для закрытия перфорации и ороантрального соустья ВЧП в качестве барьера были использованы: коллагеновая мембрана (внеклеточный матрикс) и нерезорбируемая политетрафторэтиленовая мембрана с титановым усилением. Предложен алгоритм ведения пациентов с перфорацией ВЧП и определена тактика лечения пациентов с наличием ороантрального сообщения. В результате применения методов лечения перфорации ВЧП и закрытия ороантрального соустья, основанных на использовании изолирующих мембран, была существенно снижена инвазивность по сравнению с традиционными методами лечения и сокращены сроки восстановления слизистой оболочки ВЧП и слизистой оболочки полости рта.

The method of the oroantral fistula treatment

А.A. Dolgalev, E.M. Trubushkina, A.P. Kutsenko, K.R. Dotdaeva, V.A. Put, D.S. Svyatoslavov, M.V. Gladyshev, A.A. Muraev
Federal State Budgetary Educational Institution of Higher Education “Stavropol State Medical University” of the Ministry of Health of the Russian Federation, Department of the General Practice and Pediatric Dentistry, Stavropol, Russia; First Moscow State Medical University of the Ministry of Health of the Russian Federation, Moscow, Russia; Private Educational Institution of Higher Education “Moscow Witte University”, Moscow, Russia; The Peoples Friendship University of Russia (RUDN University), Moscow, Russia
Dolgalev Alexander Alexandrovich – e-mail: dolgalev@dolgalev.pro

We present a clinical evaluation of methods for closure of the perforation and oroantral fistula of the maxillary sinus (MS) based on the use of insulating membranes. Collagen membrane (extracellular matrix) and nonresorbable titanium-reinforced polytetrafluoroethylene membrane were used as a barrier to close the perforation and oroantral fistula of the maxillary sinus. An algorithm for the management of patients with the MS perforation was proposed, and the treatment tactics for patients with oroantral fistula was determined. As a result of applying the methods of treatment of the MS perforation and closure of the oroantral fistula based on the use of isolating membranes, the invasiveness was significantly reduced in comparison with traditional treatment methods, and the terms of restoration of the MS mucosa and oral mucosa were shortened.

Эффективность и безопасность использования моноклональных антител в лечении херувизма, анализ 6 клинических случаев

А.Ю. Кугушев3, А.В. Лопатин, Д.В. Рогожин, Н.С. Грачев
РДКБ ФГБОУ ВО РНИМУ им. Н.И. Пирогова Минздрава РФ, Москва, Россия; ФГАОУ ВО Российский университет дружбы народов, Москва, Россия; ФГБУ НМИЦ ДГОИ им. Дмитрия Рогачева Минздрава РФ, Москва, Россия
Кугушев Александр Юрьевич – e-mail: drkugushev@gmail.com

Введение. Ювенильная гигантоклеточная репаративная гранулема, или херувизм, – редкое доброкачественное поражение костей черепа, характеризующееся тотальным поражением верхней и нижней челюстей с деформацией лица по типу херувимов с картин эпохи Ренессанса. Радикальное оперативное лечение, особенно у детей до полового созревания, невозможно или нерационально, т.к. приводит к глубокой инвалидности. В связи с остеокластоподобным фенотипом гигантских многоядерных клеток при херувизме, описан опыт лечения с помощью кальцитонина, кальциневрина и бисфосфонатов, имеющий разную степень ответа на проводимую терапию. В последние годы появились публикации успешного использования препаратов таргетного действия (иматиниб и деносумаб). Однако использование этих препаратов связано с развитием побочных эффектов, в т.ч. стимулирование озлокачествления. Большинство клинических примеров ограничено 1–2 случаями, среди которых дети предпубертатного возраста единичные, что связано с редкостью данной патологии и сложностью накопления достаточного опыта.

Материал и методы. За период с 2016 по 2021 г. в отделении челюстно-лицевой хирургии РДКБ 6 детей в возрасте от 5 до 9 лет и 3–4-й степенями поражения челюстей получили курс моноклональных антител в течение 6 месяцев. Во всех случаях проводилась врачебная комиссия в связи с off-label назначением препарата. Показанием к началу терапии было наличие медленно прогрессирующего роста деформации челюстей, который в одном случае привела к экзоорбитизму. Несмотря на характерную клинико-рентгенологическую картину заболевания с симметричным поражением, для верификации диагноза проводилась биопсия до начала терапии с индивидуальным подбором дозы препарата на основании масса-ростовых показателей.

Результаты. Клинический эффект отмечен с третьего месяца – заострение углов челюстей, уменьшение их в объеме. При контрольном исследовании биопсионного материала, взятого по окончании 6-месячного курса лечения, во всех случаях получен полный патоморфоз. При оценке данных компьютерной томографии отмечено нарастание костной плотности по окончании терапии с 70 до 600 HU, и последующим дополнительным нарастанием ее в течение последующих 6 месяцев наблюдения. Подобная динамика позволила безопасно и эффективно выполнить контурную резекцию избыточной костной ткани, которая потребовалась в 2 случаях.

Заключение. При агрессивном течении и раннем дебюте херувизма терапия моноклональными антителами позволяет остановить патологический процесс с перестройкой пораженной зоны при условии полного заполнения всех литических зон по окончании проведенного лечения. Однако в связи с риском развития тяжелых нарушений кальций-фосфорного обмена, проведение терапии должно быть под контролем полидисциплинарной команды

Efficiency and safety of using monoclonal antibodies in the treatment of cherubism, analysis of 6 clinical cases

A.Yu. Kugushev, A.V. Lopatin, D.V. Rogozhin, N.S. Grachev
RCCH FSBEI HE RNSMU n.a. N.I. Pirogov of the Ministry of Health of Russia, Moscow, Russia; FSAEI HE “Peoples' Friendship University of Russia”, Moscow, Russia; FSBI NMRC PHOI n.a. Dmitry Rogachev of the Ministry of Health of Russia, Moscow, Russia
Kugushev Alexander Yurievich – e-mail: drkugushev@gmail.com

Introduction: Juvenile giant cell reparative granuloma, or cherubism, is a rare benign lesion of the skull bones characterized by a total involvement of the upper and lower jaws with facial deformities similar to those in the Renaissance painting cherubs. Radical surgery, especially in prepubertal children, is either impossible or irrational to perform, as it leads to serious disability.

Materials and methods: For the period from 2016 to 2021, 6 children, aged 5 to 9 years and having grade 3-4 jaw involvement, have received a course of monoclonal antibodies for 6 months in the Department of Craniomaxillofacial Surgery of the Russian Children's Clinical Hospital. In all cases, there was a slowly progressive increase in jaw deformity, which in one case led to exophthalmos. After histological verification of the diagnosis, therapy with monoclonal antibodies was started with an individual selection of the dose based on weight-growth parameters.

Denosumab was injected subcutaneously at days 0, 8, and 15, and every 4 weeks for 6 months subsequently.

Results: The clinical effect has been noted since the third month - sharpening of the angles of the jaws, a decrease in their volume. A control assessment of biopsy material obtained at the end of a 6-month-long course of treatment revealed complete response in all cases. The computed tomography data showed an increase in bone density from 70 to 600HU at the end of the treatment course with an additional increase during the subsequent 6 months of observation. Such dynamics made it possible to perform contour resection of excess bone tissue, which was required in 2 cases, safely and effectively.

Conclusion: For extensive and aggressive early onset cherubism, therapy with monoclonal antibodies allows to stop the pathological process and restore the affected area if all lytic areas are filled by the end of the treatment. However, due to the risk of developing severe side effect on calcium-phosphorus metabolism, treatment should be supervised by a multidisciplinary team.

Замещение обширного дефекта тканей шеи несвободным кожномышечным лоскутом большой грудной мышцы в комбинации с открытой ларингопластикой ауторебром с формированием трахеостомы у ребенка 16 лет с ожогом вольтовой дугой

В.В. Рыбченок, П.Д. Пряников, О.И. Старостин, Е.А. Рыжов, С.С. Коренькова, В.Е. Аревина, А.А. Гайбадулина, Н.А. Плотников
ГБУЗ «ДГКБ №9 им. Г.Н. Сперанского ДЗМ», Москва, Россия; ОСП РДКБ ФГБОУ ВО РНИМУ им. Н.И. Пирогова Минздрава РФ, Москва, Россия; ГБУЗ «ДГКБ им. Н.Ф. Филатова ДЗМ», Москва, Россия; ГБУЗ МО МОНИКИ им. М.Ф. Владимирского, Москва, Россия; ФГБУ НМИЦ «ЦНИИСиЧЛХ» Минздрава РФ, Москва, Россия
Пряников Павел Дмитриевич – e-mail: Pryanikovpd@yandex.ru

Электротравма и электроожоги являются неотъемлемой частью в структуре травматизма в государствах с развитой промышленностью и электросетями. Пострадавшие от электричества в наше время составляют около 5% от поступивших в ожоговые центры по всему миру. Лиц с электротравмой от пациентов, получивших термическую травму от других этиологических факторов, отличают более молодой возраст, меньшая площадь и бóльшая глубина поражения кожных покровов, тяжелое течение и высокая летальность, высокая частота инвалидизации. Данный клинический случай представляет особый интерес из-за того, что в публикациях по электротравме содержится относительно мало информации об оперативном лечении: когда оно должно начинаться, какие необходимые вмешательства должны быть выполнены и что произойдет, если они не будут выполнены.

Replacement of a large neck tissue defect with a non-free musculocutaneous flap of the pectoralis major muscle in combination with open laryngoplasty with an autorib with the formation of a tracheostomy in a 16-year-old with an electric arc burn

V.V. Rybchenok, P.D. Pryanikov, O.I. Starostin, E.A. Ryzhov, S.S. Korenkova, V.E. Arevina, A.A. Gaibadulina, N.A. Plotnikov
Children's City Clinical Hospital No. 9 named after G. N. Speransky, Moscow, Russia; Russian Child Clinical Hospital RNRMU named after N.I. Pirogov, Moscow, Russia; Children's City «Clinical Hospital named after N.F. Filatov », Moscow, Russia; Moscow Regional Research and Clinical Institute «MONIKI», Moscow, Russia; Central Research Institute of Dentistry and Maxillofacial Surgery, Moscow, Russia
Pavel Dmitrievich Pryanikov – e-mail: Pryanikovpd@yandex.ru

Electrical injury and electrical burns are an integral part of the structure of injuries in countries with developed industry and electrical networks [1]. In our time, victims of electricity account for about 5% of those admitted to burn centers around the world [2]. Patients with electrical injury differ from patients who received thermal injury from other etiological factors: younger age, smaller area and greater depth of skin lesions [3], severe course and high mortality [2], high incidence of disability [4]. This clinical case is of particular interest due to the fact that publications on electrical injury contain relatively little information about surgical treatment: when it should begin, what necessary interventions should be performed, and what will happen if they are not performed

Этиология, патогенез, основные принципы лечения плоскоклеточного рака слизистой оболочки полости рта

О.И. Панферова, В.Н. Николенко, Е.В. Кочурова, Е.О. Кудасова
ФГФОУ ВО Первый Московский государственный медицинский университет им. И.М. Сеченова Минздрава РФ (Сеченовский Университет), 119991, Москва, ул. Трубецкая, д. 8, стр. 2; ФГОУ ВО Московский государственный университет им. М.В. Ломоносова, 119192, Москва, Ломоносовский проспект, д.31, корп. 5
Кочурова Екатерина Владимировна – email: evkochurova@mail.ru

В обзоре представлены современные представления о причинах возникновения плоскоклеточного рака (ПКР) полости рта, об основных методах лечения. Бóльшая часть злокачественных новообразований, до 90%, приходится на ПКР слизистой оболочки. Плоскоклеточная карцинома полости рта является одной из формы рака полости рта с плохим прогнозом и высокой смертностью. Молекулярный патогенез ПКР сложен и является результатом широкого спектра событий, которые включают взаимодействие между генетическими мутациями и измененными уровнями транскриптов, белков и метаболитов. Установлена достоверная связь между рядом внешних и внутренних факторов, воздействующих на слизистую оболочку полости рта (СОПР), и развитием рака. Предопухолевые заболевания СОПР напрямую связаны с наличием дисплазии эпителия полости рта: хроническая травматизация СОПР разрушенными зубами и их корнями, некачественно изготовленными протезами, предопухолевые процессы (болезнь Боуэна, веррукозная дейкоплакия, лейкокератоз), хронические инфекции полости рта (ВИЧ, СПИД, папилломавирусы, в первую очередь ВПЧ-16, и в меньшей степени ВПЧ-18 и другими штаммам; вирусы герпеса, грибковые заболевания и др.); биологические канцерогены: вредные привычки (курение/жевание смесей, в т.ч. табачных, употребление алкогольной продукции); производственные вредности. Медиаторы воспаления при заболеваниях пародонта способствуют разрушению мягких и твердых тканей рта, активируя остеокласты, что способствует инвазии опухолевых клеток в соседние ткани и может приводить к злокачественной трансформации, ведущей к раку. Доказано влияние N-нитрозонорникотина, обычно находящегося в табачных изделиях, на развитие онкопатологии головы и шеи. Отмечено взаимодействие между генетическими полиморфизмами, связанными с метаболизмом алкоголя и употреблением алкоголя, с риском рак головы и шеи. Показано, что не столько производственные вредности связаны с плохой выживаемостью пациентов с ПКР, сколько низкий социально-экономический статус, пожилой возраст и неправильный образ жизни. Многочисленные исследования по оценке влияния хронической травмы при канцерогенезе показали, что, с одной стороны, стойкое механическое раздражение вызывает повреждение ДНК, что сопровождается повышенной активностью поли-АДФ-рибозной полимеразы, с другой стороны – воспаление приводит к окислительному стрессу и сопровождается высвобождением химических медиаторов цитокинов, простагландинов и фактора некроза опухоли. Признанным стандартом противоопухолевого лечения ПКР СОПР является комбинация или избирательное применение одного из способов лечения, таких как хирургическое вмешательство, химиотерапия, лучевая терапия, комбинированное лечение, таргетная терапия. При этом на сегодняшний день единого дизайна полноценного лечения все еще не существует, однако лечение можно представить в виде алгоритма. Очень важно определить необходимый метод/режим терапии, т.к. тяжелые токсические побочные эффекты несут значительную болезненность, и их преимущество в улучшении исходов требует дальнейшей оценки.

Etiology, pathogenesis, basic principles of treatment of squamous cell carcinoma of the oral mucosa

O.I. Panferova, V.N. Nikolenko, E.V. Kochurova, E.O. Kudasova
Federal State Autonomous Educational Institution of Higher Education I.M. Sechenov First Moscow State Medical University of the Ministry of Health of the Russian Federation (Sechenov University), 119991, Moscow, 8 Trubetskaya st., bldg. 2; Federal State Budgetary Educational Institution of Higher Education M.V. Lomonosov Moscow State University, Faculty of Fundamental Medicine, 119192, Moscow, 31 Lomonosovsky prospect, bldg. 5
Ekaterina V. Kochurova – email: evkochurova@mail.ru

The review describes the current knowledge about the etiology and the main treatment methods of the oral squamous cell carcinoma (SCC). Up to 90% of the oral malignant neoplasms are presented by SCC of the mucous membrane.

Squamous cell carcinoma of the oral cavity is a form of oral cancer with a poor prognosis and high mortality.

The molecular pathogenesis of SCC is complex and results from a wide range of events that include interactions between genetic mutations and altered levels of transcripts, proteins, and metabolites. A reliable relationship has been established between a number of external and internal factors affecting the oral mucosa (OM) and the development of cancer. Precancerous conditions of the OM are directly related to the presence of dysplasia of the oral epithelium: chronic traumatization of the oral mucosa (decayed teeth and their roots, poorly manufactured prostheses); precancerous lesions (Bowen's disease, verrucous leukoplakia, leukokeratosis); chronic infections involving the oral cavity (HIV, AIDS, human papillomaviruses, primarily HPV-16, and to a lesser extent, HPV-18 and other strains; herpes viruses, fungal diseases, etc.); biological carcinogens: bad habits (smoking / chewing mixtures, including tobacco, consumption of alcoholic beverages); industrial hazards. In periodontal diseases, inflammatory mediators contribute to the destruction of the soft and hard tissues of the mouth, activating osteoclasts, which promotes the invasion of tumor cells into adjacent tissues and can lead to malignant transformation and cancer. The role of N-nitrosonornicotine, usually found in tobacco products, in the development of head and neck cancer has been proven. An interaction has been noted between genetic polymorphisms associated with alcohol metabolism and alcohol consumption and the risk of head and neck cancer. It has been shown that low socioeconomic status, old age, and improper lifestyle have a stronger association with poor survival of patients with oral squamous cell carcinoma than the occupational hazards. Numerous studies evaluating the contribution of chronic trauma in carcinogenesis have shown that, while persistent mechanical irritation causes a DNA damage accompanied by increased activity of poly-ADP-ribose polymerase, at the same time, inflammation leads to oxidative stress and is accompanied by the release of chemical mediators - cytokines, prostaglandins, and tumor necrosis factor. The recognized standards of antitumor treatment of oral mucosa SCC include combined treatment or selective use of one of the treatment methods, such as surgery, chemotherapy, radiation therapy, concomitant therapy, targeted therapy. To date, there is still no single treatment design of choice, however, the treatment can be presented in an algorithm. It is very important to select the appropriate therapy method/regimen, as severe toxic side effects lead to significant pain, while the benefit in improving outcomes requires evaluation.

Феминизация средней трети лица

А.Л. Истранов, А. В. Любченко, Ю.И. Исакова, О.А. Мхитарян, Э. Г. Арутюнян
Кафедра онкологии, радиотерапии и пластической хирургии ФГАОУ ВО Первый МГМУ им. И.М. Сеченова Минздрава РФ (Сеченовский Университет), Москва, Россия
Любченко Анастасия Викторовна – e-mail: Lnastya05@mail.ru

Цель работы. Осветить актуальную ситуацию по теме феминизирующих операций средней трети лица как одного из основных этапов общей феминизации внешности при мужской форме трансексуализма, а также акцентировать значимость этого вопроса на настоящий день.

Материал и методы. Рассмотрено 50 статей, материал из 29 статей был включен в обзор. Поиск литературы проводили с использованием баз Scopus, Web of Science, PubMed, Google Scholar, Cochrane library, Elsevier. Основным критерием включения являлась актуальность проводимых методик и исследований, специфичных для лиц с нарушением половой самоидентификации.

Результаты. Ранее у пациентов с нарушением половой самоидентификации основными считались операции урогенитальной области, однако по опыту последних лет наблюдается тенденция, что пациенты отдают предпочтение хирургической коррекции видимых частей тела, определяющих пол человека. Лицо является одним из наиболее заметных внешних признаков, определяющих половую принадлежность, и неверная интерпретация другими людьми внешности транссексуалов может не только повлиять на психическое здоровье данных пациентов, но и усугубить дискриминацию, возникающую вследствие трансфобии. Операции, направленные на феминизацию лица у пациентов с нарушением половой самоидентификации, являются актуальными и необходимыми с медицинской точки зрения элементами в лечении гендерной дисфории. В настоящей работе были обобщены современные концепции и стандарты выполнения феминизирующих операций средней трети лица у пациентов с нарушением половой самоидентификации с мужской формой транссексуализма. Подробно представлены такие разделы, как планирование операции с учетом идеальных пропорций лица, анатомические особенности строения средней трети лица у мужчин и женщин, оперативные методики феминизирующих операций средней трети лица и их возможные осложнения, рекомендации по ведению пациентов в послеоперационном периоде, удовлетворенность пациентов результатами операций. Средняя треть лица – это центральная область лица, которая определяет внешний вид в целом. Феминизирующая пластика средней трети лица включает ряд процедур в области скулового комплекса, области носа, носогубных складок, верхней губы.

Хирургия феминизации средней трети лица включает группу хирургических процедур, предназначенных для смягчения и модификации черт лица, воспринимаемых как мужские или негармоничные. Знание особенностей строения женских и мужских лиц позволяет детально подойти к вопросу феминизации, добиться более естественного результата.

Заключение. Концепция операций по смене пола –- аппроксимировать соответствие между гендерной идентичностью человека и его биологическим полом. Феминизирующие операции на лице являются важнейшей составляющей секстрансформирующей хирургии, приобретают в последнее время все большее значение в жизни пациентов с нарушением половой самоидентификации, что позволяет таким пациентам лучше принять новую идентичность, а также улучшает их социально-профессиональную интеграцию.

Feminization of the middle third of the face

A.L. Istranov, A.V. Lyubchenko, Yu.I. Isakova, O.A. Mkhitaryan, E.G. Arutyunyan
Department of Oncology, Radiotherapy and Plastic Surgery of the I.M. Sechenov First Moscow State Medical University of the Ministry of Health of the Russian Federation (Sechenov University), Moscow, Russia
Lyubchenko Anastasia Viktorovna – e-mail: Lnastya05@mail.ru

Objective. To highlight the current situation on the topic of feminizing surgery of the middle third of the face as one of the main stages of the general feminization of male-to-female transsexuals’ appearance, as well as to emphasize the significance of this issue for the present day.

Material and methods. 50 articles were reviewed, material from 29 articles was included in the review. The literature search was carried out using the Scopus, Web of Science, PubMed, Google Scholar, Cochrane library, Elsevier databases. The main criterion for inclusion was the relevance of the conducted methods and studies, specific for transexual patients.

Results. Previously, in transexual patients, operations in the urogenital area were considered the main ones, however, according to the experience of recent years, there is a tendency that patients prefer surgical correction of visible body parts that determine the sex of a person. The face is one of the most visible external signs that determine gender, and misinterpretation by others of the appearance of transsexuals can not only affect the mental health of these patients, but also exacerbate discrimination resulting from transphobia. Operations aimed at feminization of the face in transexual patients are relevant and medically necessary elements in the treatment of gender dysphoria.

This work summarized modern concepts and standards of feminizing surgery of the middle third of the face. The following sections are presented in detail, such as surgery planning, ideal proportions of the face; anatomical features and structure of the middle third of the face in men and women; techniques of feminizing surgery of the middle third of the face and their possible complications; recommendations for the postoperative period management of patients; patient satisfaction with the results of operations. The middle third of the face is the central area of the face that determines the overall appearance. Feminizing surgery of the middle third of the face includes a number of procedures in the area of the zygomatic complex, the area of the nose, nasolabial folds, the upper lip. Midface feminization surgery includes a group of surgical procedures designed to soften and modify facial features that are perceived as masculine or inharmonious. Knowledge of the structural features of female and male faces allows a detailed approach to the issue of feminization, to achieve a more natural result.

Conclusion. The concept of sex reassignment surgery is to approximate the correspondence between a person's gender identity and his biological sex. Facial feminizing surgery is the most important component of sex-transforming surgery, and has recently become increasingly important in the life of patients with gender identity disorders, which allows such patients to accept a new identity better, and also improves their social and professional integration.